Брана Цветковић

Можете ли веровати да је давно, једног зимског дана, мала породица приликом селидбе изгубила бебу у снегу? А можете ли поверовати у то да је та беба преживела и да је нађена од стране својих родитеља? Невероватно је да баш по тој беби једна улица у Жаркову носи назив већ много, много година. А знате ли шта је још невероватно? По њену је носила назив још једна, велика улица у Београду, док неправедно није преименована. Та беба је одрасла у човека који је волео децу, живео за њих и свако своје осећање им пренео преко дивних стихова. Написао је више песама него што је птица на небу, а заборављен је као јато када одлети на југ.

Тај човек био је Брана Цветковић.

Бранислав Брана Цветковић (Краљево, 20. XI 1874. – Београд, 20. XI 1942.)  је био глумац, редитељ, управник позоришта, сценограф, карикатуриста, илустратор, дечји песник, преводилац, приповедач и још много тога, али пре свега био је добар, амбициозан и ведар човек. После завршетка Академије ликовних уметности у Минхену, вратио се у Београд и 1899. године оснивао своје позориште Орфеум. Већ за време студија показао је таленат за хумористичну глуму и прозу. За време Првог Светског Рата био је инспектор војничких позоришта, а затим је обављао дужности управника у Скопљу и Новом Саду. Покретач је многих часописа, поготово оних хумористичних. Чика Брана је, уз Јована Јовановића Змаја, био „највреднији и најдостојнији хвале дечји писац“.

После  диктатуре, завршио се рад Орфеума, а Брана Цветковић се повукао у мирнији живот. Сва познанства са другим писцима и глумцима и све што је створио и учинио красило је чика Бранин живот. Али, све што је лепо има краја, тако се и живот овог дивног човека завршио на дан његовог рођендана, 1942. године. Овај чувени „смејач и засмејач“, како га је Винавер називао, неправедно је заборављен. Зато је прошле године Народна библиотека Његош из Књажевца одржала Манифестацију дечјег стваралаштва „Чаробне полице Биби Сликовчице“ , у част чика Бране Цветковића и свих његових дела. То га је „вратило у живот“ и допустило да његов дух прошета покрај нас и подсети нас на све дивне песме које нам је оставио.

Анђелија Аранђеловић -моја сестра
Анђелија Аранђеловић -моја сестра

 

 

 

 

 

 

Брана Цветковић - пројекат Народне библиотеке "Његош"-Књажевац
Брана Цветковић – пројекат Народне библиотеке „Његош“-Књажевац

Брана Цветковић

чика Брана

„чаробњак смеха“

Ово је прича о једном необично талентованом и вредном човеку. Он се зове Брана Цветковић… Био је песник, приповедач, глумац, сликар, новинар, певач, сценографиста, декоратер, композитор, карикатуриста, илустратор и још, и још… Највише је волео да ствара за децу…

Брана Цветковић, кога деца зову чика Брана, родио се у Књажевцу једног зимског дана 1874. (по неким подацима 1875.) године. Његови родитељи су се, бежећи од Турског насиња…одселили у Београд…. Живео је са родитељима у Хиландарској улици број 34, у кућици коју је касније назвао „Кофер остављен на улици испред железничке станице“.

Био је живахно дете. Свашта је смишљао, па је у подруму своје куће направио позориште за децу.

Гимназију је завршио у Београду… У минхену је студирао сликарство, глуму и режију. По повратку у Београд, запослио се у Народном позоришту као глумац и сценограф… За своје комаде писао је текстове, музику, глумио је, певао, цртао кулисе…

Са Браниславом Нушићем основао је прво дечје позориште у Србији…

Написао је око 2000 песама за децу. Сам је илустровао своје песме.

Уз Бранине песме, приче и загонетке одрастале су генерације.

 

 

 

Ево једне „Чика Бранине загонетке?“

 

 

 

 

 

Ја као брана – Милица Џонић

Ученице 8.разреда специјалног одељења ОШ „Димитрије Тодоровић – Каплар“ (Ивана и Милица Џонић) Вам топло препоручују „Шумску бајку“Бране Цветковића на читање и „илустровање“. Зато „пожурите до Ваше библиотеке и зграбите Ваш примерак, читајте и уживајте у књажевачком „чаробњаку смеха“ и ширите причу даље…

Ученице 8. разреда специјалног одељења ОШ „Димитрије Тодоровић – Каплар“ су, у оквиру израде обавезног задатка за читалачки дневник, на тему „Заборављени/а великан/ка мога краја“(„Читалићи 2017.) урадиле интервју са „тета Слађом са дечјег одељења НБ „Његош“, Књажевац, трагајући за интересантним и сачуваним информацијама о неправедно заборављеном дечјем писцу Брани Цветковићу, чији живот и дело су желеле да „осветле“ из свог угла и са циљем – отргања од заборава тако великог писца који је радио и стварао са Браниславом Нушићем ( који је стекао светску славу, а Брана, на жалост, неправедно пао у заборав) и од кога су учили и на кога су се угледали многи дечји писци: Љубивоје Ршмовић..

 

 

Матеја Аранђеловић, II/2, Ментор: Гордана Јаневска, професор разредне наставе

Јана Николић, IV/2, Ментор: Јагодинка Милисављевић, професор разредне наставе

Милица и Ивана Џонић, VIII – специјално одељење, Ментор: Снежана Ђурић

Софија Жигић, III/1, Ментор: Новица Лападатовић, професор разредне наставе

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s