Љубиша Рајковић Кожељац

Љубиша Рајковић Кожељац рођен је 4. фебруара 1940. године у Кожељу, испод Старе планине код Књажевца . Основну школу изучио је у родном селу, а нижу и вишу гимназију у Зајечару. Филолошки факултет (група за српскохрватски језик и југословенску књижевност) завршио је 1963. године у Београду, где је 1973. године и магистрирао („Језик и стил у Деобама Добрице Ћосића“). Докторску дисертацију из народне књижевности („Лирске народне песме југоисточне Србије“) одбранио је 1994. године на Филолошком факултету у Приштини. Као просветни радник службовао је у Огледној основној школи „Владимир Живковић Витко“ у Минићеву, у Основној школи у Халову (код Зајечара), у Техничком школском центру — Бор (одељење у Неготину — тзв. Хемијска школа), у Основној школи „Милић Кељановић“ у Коњусима код Андријевице (Црна Гора) и у Школском центру „30. септембар“ у Рожајама (Црна Гора). Био је просветни саветник у Међуопштинском просветно-педгошком заводу у Зајечару и лектор у Француској (Бордо и Лил). Као самостални истраживач, а затим и као научни сарадник, радио је у приштинском Институту за изучавање културне баштине Срба на Косову и у Метохији (све до 1999. године). У пензију је отишао (2001. године) као радник завичајног одељења Матичне библиотеке „Светозар Марковић“ у Зајечару, где је био задужен за издавачку делатност.
Члан је Удружења књижевника Црне Горе и Удружења књижевника Србије.

Године 2006. Кожељац је добио Вукову награду, коју додељује Културно-просветна заједница Републике Србије, у Београду.
Први текст објавио је 1954. године у зајечарском листу „Тимок“.
Кожељац пише песме, приче, чланке, приказе, есеје, студије, хронике, биографије, монографије итд, а познат је и као сакупљач усменог народног блага. Поред књижевног рада бави се и научним радом, особито на пољу лингвистике, филологије, историје, етнологије и антропологије. Сарађивао је у скоро свим нашим важнијим листовима и часописима. Учесник је многих научних скупова, симпозијума, конгреса и семинара. Рецензирао је многе рукописе и урадио велики број лектура и коректура.

Кожељцу је у Институту за српски језик при САНУ у Београду прихваћен за објављивање „Речник народног говора у Средњем Тимоку“ (рецезент др Павле Ивић). Припремио је за штампу избор приказа књига „Сусрети са књигама“, затим рукописе: „Смисао српског опредељења за царство небеско“, „Из наше усмене књижевности“, „Етнографски списи“, „Живи упиш“ (збирка фацетија), „Славеј на крстачу“ (збирка песама на тимочком говору), „Посвете Кожељцу“ и избор из књижевне преписке „Поштовани Рајковићу“ (1974—2000). Поред осталог, ради на обимном рукопису „Трактат о смрти“, а у штампи му је разговор са Божидаром Ковачевићем „Ја сам несврстан писац“. Од његових још необјављених рукописа један од најзначајнијих и најобимнијих (има преко 800 страна!) јесте његов разговор са Јованом Стриковићем „Тешко нама — дакле благо нама“.

Срећко Томић, II/2

Ментор: Гордана Јаневска, професор разредне наставе

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s