Милисав Марковић

(1863 – 1910)

Мислила сам да из малог места нема пуно познатих личности, али и у малим местима има значајних личности које су оставиле свој траг.

Дуго сам размишљала о ком великану бих писала. Ја волим да цртам и кад порастем желим да постанем сликарка. Зато сам иабрала да пишем о  сликару Милисаву Марковићу.

Рођен је 1863. у Књажевцу, где је и живео и радио до 20.века. Са породицом се преселио у Деоград 1903.године. Иако је био самоук сликар без дипломе и школе, његово сликарство остало је забележено крајем 19.века и почетком 20. века. Последњих деценија 19. века , постао је ученик и сарадник Николе Марковића познатог сликара из Пожаревца, који је до 1880. године радио на осликавању иконостаса у цркви Светог Ђорђа у Књажевцу. Прве самосталне радове Милисав је почео да ствара након смрти свог учитеља. Био је најплоднији црквени сликар Краљевине Србије. За рад на иконописању и  живописању имао је званичну подршку епископа тимочког Мелентија Вујића. Осликао је велики број иконостаса за цркве у околним селима и градовима. Бавио се и другим сликарским темама. Нарочито се издвајају грађански портрети, рађени за имућне књажевачке, касније и београдске породице. Портрети дају посебан допринос познавању културне историје Србије Милисавовог времена. Његова дела налазе се у музејима широм Србије. У Завичајном  Музеју Књажевац, чувају се портрети Саре и Гавре Аничић, Љубе Божиновића, пријатеља и саборца Аце Станојевића у Тимочкој буни и неколико икона, које је Милисав насликао док је живео у Књажевцу. Милисав је био ожењен Чехињом, која му је као некадашњи студент сликарства помагала у раду. Њихов син Никола завршио је уметничку академију у Паризу. Данас се неколико његових пејзажа чува у музеју у Београду.

Из малог места, потекао је велики сликар. Поносна сам што води порекло из мог малог  града. Радујем се што његово дело и дање траје. На нама је да се потрудимо да се његово дело не заборави.

КОЛЕКЦИЈА ДЕЛА МИЛИСАВА МАРКОВИЋА

У храму Свете Тројце у Вражогрнцу олтарска преграда настала је 1893. године и рад је Милисава Марковића. Натпис о ауторству и времену израде налази се са његове унутрашње стране, окренуте ка олтарском простору. Иконостас је урађен од дрвета и обојен је масним бојама, у стилу имитације разних врста мермера. Аутор зидног сликарства је  Милисав Марковић, сликар из Књажевца.

Храм Свете Тројице у Вражогрнцу (XIX в.)

Јована Стевановић, IV/1

Ментор: Биљана Симоновић, професор разредне наставе

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s