(1890 – 1962)
Стеван Ј. Јаковљевић је рођен 7.12.1890.године (по неким изворима 24.11.) у Књажевцу. Био је српски писац и ботаничар по струци, а радио је као професор на Универзитету у Београду, као и ректор у периоду од 1945.године до 1950.
Ратови су обележили његов живот. У Првом светском рату учествовао је као официр српске војске. Време Другог светског рата, за Стевана је било кобно, јер је највећи део рата провео у италијанским и немачким логорима. Своја искуства из рата пренео је на папир, што му је донело светску славу. Роман „Српска трилогија“, који се састоји из три дела: Деветсто четрнаеста“, „Под крстом“ и „Капија слободе“ обележио је Стевана Јаковљевића као једног од најбољих књижевника наше земље и много шире. Колико је било тешко његово време и стицање успешне каријере описао је у својој аутобиографији, коју је написао непосредно пред смрт. Они који су га познавали, као Синиша Пауновић, новинар и књижевник, бележили су Стеваново сведочење о времену из његовог детињства, школовања, ратовима и „Српској трилогији“. Кроз та казивања јасно се упознаје Стеван Јаковљевић као личност, али и правци његовог деловања у књижевности. „Исте ствари је увек говорио и писао на исти начин“, говорили су његови савременици.
Одушевљен Дарвиновим делом „Постанак врсте“, уписује студије биологије на Филозофском факултету у Београду. Докторирао је 1925. Предавао је ботанику на Фармацеутском факултету у Београду, писао уџбенике, бавио се научним истраживањем и написао више радова из области ботанике. Његова најпознатија дела из ботанике су „Студије о биљном свету Преспанског језера, Макрофитска вегетација Охридског језера.
„Српска трилогија“, Стеван Јаковљевић
Ивана Џонић, VIII, специјално одељење
Ментор: Снежана Ђурић, дипломирани дефектолог
