Стеван Ј. Јаковљевић

(1890 – 1962)

Стеван Јаковљевић

Стеван  Ј. Јаковљевић је рођен  7.12.1890.године  (по неким изворима 24.11.) у Књажевцу. Био је српски писац и ботаничар по струци, а радио је као професор на Универзитету у Београду, као и ректор у периоду од 1945.године до 1950.

Ратови су обележили његов живот. У Првом светском рату учествовао је као официр српске војске. Време Другог светског рата, за Стевана је било кобно, јер је највећи део рата провео у италијанским и немачким логорима. Своја искуства из рата пренео је на папир, што му је донело светску славу. Роман „Српска трилогија“, који се састоји из три дела: Деветсто четрнаеста“, „Под крстом“ и „Капија слободе“ обележио је Стевана Јаковљевића као једног од најбољих књижевника наше земље и много шире. Колико је било тешко његово време и стицање успешне каријере описао је у својој аутобиографији, коју је написао непосредно пред смрт. Они који су га познавали, као Синиша Пауновић, новинар и књижевник, бележили су Стеваново сведочење о времену из његовог детињства, школовања, ратовима и „Српској трилогији“. Кроз та казивања јасно се упознаје Стеван Јаковљевић као личност, али и правци његовог деловања у књижевности. „Исте ствари је увек говорио и писао на исти начин“, говорили су његови савременици.

Одушевљен Дарвиновим делом „Постанак врсте“, уписује студије биологије на Филозофском факултету у Београду. Докторирао је 1925. Предавао је ботанику на Фармацеутском факултету у Београду, писао уџбенике, бавио се научним истраживањем и написао више радова из области ботанике. Његова најпознатија дела из ботанике су „Студије о биљном свету Преспанског језера, Макрофитска вегетација Охридског језера.

 

Стеван Ј. Јаковљевић

„Српска трилогија“, Стеван Јаковљевић

Стеван Јаковљевић – књижевник

Ивана Џонић, VIII, специјално одељење

Ментор: Снежана Ђурић, дипломирани дефектолог

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s