Бакин и декин свадбени речник

 

 

 

 

 

 

 

Групни рад ученика III/2

Основни појмови везани за свадбене обичаје (реч и слика), Милица Давидовић, III/2
абер -Пратил вест на вамилију да че дојду у наваџил’к.

 

 

 

аљина -Аљина је бела и девојка ју обукује кад буде младеневеста.

 

 

 

 

 

 

 

 

барјак  Барјак је државна застава коју носи кум и стари сват у сватове, може да је носи  и младо моче. Младине певице имају за задатак да украду и сакрију барјак. Кум и стари сват преговорима покушавају да врну барјак јер без њега не могну да изведу младу из кућу њиних родитеља.

барјактар Барјактар обично се за барјактара одреџује младо моче, јако, а и оној које мож’ да носи пијел’к. Барјактара сви затррацкују и нуткају да пије. Обично иде на почетак кад госјање иде по невесту и кад ју доводе, туј, близо поред куде је и музика. Барјак мора стално да је уз њега.

бедовија – Бедовија је бели вео који млада има преко лице за време док трају јутарњи обичаји када почне свадба, венчање у цркву и општину. Младожења подиже вео (бедовију) млади кад прође венчање и кад дође тренутак да је целива (љуби).

бошчалук-Бошчалук је бели чаршав који је украшен везом у који се пакују дарови сас који млада дарује сви нови укућани: младожењу, свекрву, свекра и сватове. Бошчалуке девојка спрема током девојаштва. У томе јој помаже мајка и остали укућани, током зиме кад нема других послова у пољу.

буклија То је напрајен глинени суд. који се користи за  посебну прилику. У њу се сипе раћија па се окити сас разно цвеће и сас свадбени пешћир  па ју узне позивар и носи по село од кућу на кућу и позива рођаци и комшије на свадбу. 

бурме- Златне бурме младенци размењују после венчања као симбол узајамне љубави и верности.

 

 

Венац-певице (девојће неудаване и на које су живи родитељи) плету венац и код младу и код младожењу од природно најубово цвеће из башту.Кад се сплете венац се тура на вратњицу у лук и чува се до младенци, тој је празник куј славе сви младенци који су се у туј годину женили.

 

венчање Оно мож да буде у цркву а може и само код матичара да се заведе там по књиђе да су младожењци ступили у брак и да се потпишу сведоци.

вео – То је део који млада тура на главу да прекрије лице, казују да ју не погледанећи момак па ће ју урекне.

 

 

Голупчићи – праве се од тесто и сас њи се украсује соборњак а симболизују мир и слогу у кућу.

 

Дарови– с тој се дарују кум, старојка и укућани од ђувегију.

 

девер – По обичају је брат на младожењу. Он има задатак да откупи младу и да ју чува док ју не предаде на брата. Младожењин брат има задатак да са младиним девером уговори новчану суму коју младожења мора да да за младу, то је више обичај и шала као облик надмудривања између сватова и младиних рођака.

деверски пешћир – Састоји се од ћенарног платна беле боје извезен. На крајевима пешћира су чипће. Невеста га дарује деверу, а ако младожења нема роџеног брата именују нећега од њигову најближу родбину. Овије пешћир служи и да се млада невеста и младожења кад се венчују у цркву вржу за руће.

деверуша– Деверуша је младина сестра или другарица која изводи младу пред девера.

девојачко коло Кад млада крене из своје куће отпије гутљај вина из чашу, допуни чашу и свом оцу каже: „Пуну ти чашу остављам, пуну да затекнем кад дођем.“ Излази у двориште и поведе девојачко коло. После тога младенци одлазе на венчање у цркву и општину.

дрвник (дрвљаник) У   Буџаку, увече, изводе младу на „дрвник“, где она седне на постављене цепанице па јој ту старојка и старојкиница скину превез и венац са главе и забраде јој шамију. Онда старојка поведе коло, уз њу је млада невеста, а свекрва игра у колу са младиним превезом.

 

ђувегија – Млад момак који је стасал и решил да се жени.

 

 

жеравица Жар  који свекрва проспе пред капију да снашка прерипи кад дође у авлију, после њу и остали гости прерипују жар. 

зглеџа Први сусрет момка и девојке,  уприличаван у девојчиној кући, а нека старија женска особа (најчешће баба) морала је стално да буде уз њих.

здравица Пократак  говор који одржи кум уз чашу сас вино ел раћију у час на младенци  кад сви седну за сто да ручају.

 

игличка – Бабе и стринке туре убаву игличку да им држи шамију.

 

јабука  Гаџање јабуке на мотку је обичај кад се иде по младу невесту. Невестина родбина на капију или порту упрчи најдлгу мотку, а на вр моткуну набију јабуку. Младожењини сватови куји су сас младожењу пошли да купе невесту и изведу из кућу, морају да сас пушку оборе јабукуну. Сватови бирају, обично нећега који је најбољ стрелац. Нећи, искусан ловџија. Нема улазење у невестину авлију док се јабука не обори.

китке – Тој су шарени цветићи, рузмарин и шимшир. Њи праје певице и с њи се ките сватови.

комин- оџак на огњишту – кад свекрва уведе младаневесту у кућу дава јој вино и хлебове, води је до огњишта које млада проџара а онда погледа кроз комин.


кондир Земљана  посуда напуњена ракијом и окићена сас цвеће. На њему је пешкир, јабука и конац с иглу. Позивар носи кондир и ракијом позива госте за свадбу. Они у јабуку убадају метални новац а концем и иглом каче папирни новац.

косичњак – погача непосредно пре старојкиног кола, лажља износи „косичњак“, који ломе, а сватови се отимају да од њега добију бар комадић да би га однели и дали стоци да би она напредовала.

кум  Сведок  на венчању младенцима који није у роду са њима, обично је то старо кумство које се преноси са колена на колено.

 

 

 

лажља (плашикучка)-особа која забавља госте, збија шале и док музика прави паузу прича гостима што су младенци добили на дар. Све то ради на комичан начин.

Манистра – тој је ланче од дукати које снашка носи на свадбу.

Мираз – све оно што млада удајом доноси у кућу младожење: ручни радови, делови намештаја, имовина. Колико ће млада да донесе мираз зависи од тога колко су њени родитељи богати. Ако је мираџика онда је сва имовина њених родитеља мираз.

мираз – Све оно што млада удајом доноси у кућу младожење: ручни радови, делови намештаја, имовина. Колико ће млада да донесе мираз зависи од тога колко су њени родитељи богати. Ако је мираџика онда је сва имовина њених родитеља мираз.

мираџика Јединица  девојка стасала за удају.

младеневеста Девојка која се удаје.

младожења Млад  момак куј је стасал и решил да се жени.

младожењци Девојка и младић, пар који се венчава и прави свадбу.

навадаџија Особа која  помаже у склапању брака. Отоди код момка у кућу па га наговара за неку девојку. Вреви му како је добра и вредна,  из добру кућу, а после отоди код девојку па на њојни родитељи вали момка и такој наведе ји да почну да се размишљају и момак се реши и отоди сас његови да проси девојку. Присуствује прошњи и младенци му поклањају кошуљу да би им брак био срећан.

накоњче ( ускутњак)  Најмало најчешће мушко дете из момкову вамилију. Кад младожења доведе невесту у кућу у авлију јој давају дете у руке и она га трипут подиза увис па га дарује сас кошуљу ако је мушко ел сас аљину ако је женско.

оглади –  Такој се раније звала веридба, то је скуп код девојкине куће са најближом фамилијом где момак даје веренички прстен девојци и вери је. Поред прстена, будућа млада добија пуно поклона од породице младића. То се зове даривање. Будућа млада узвраћа и дарује вереника и његове родитеље. Сутрадан у кућама будућих младенаца долази фамилија и комшилук да честитају веридбу и виде дарове.

опрочка Добра молитва којом родитељи благосиљају своју кћер опраштајући се од ње.

откуп Праји девер, његов задатак је да кад дојду по младу да се погађа сас њојне деверуше и мора да плати колико оне траже јел му девојку неће даду . Кад се нагоде и он откупи девојку оне ју изводе те му она везује деверски пешћир и он мора да ју чува све док ју не преузме младожења.

певице Тој су девојке неудаване на које су живи родитељи из вамилију и комшилк. Оне од природног цвећа праве венац за капију и улазна врата код младе и младожење.  Певице праве и соборњак и припремају свадбарски рузмарин за кићење сватова испред младине куће, поју народне песме. На дан свадбе ките сватове, скривају барјак, помажу млади да се спреми. Кад почне свадбени ручак износе соборњак и гости на њему стављају новчанице.

поворка сватова – Kада се одигра младино коло у младиној кући, младенци крећу на венчање. Формира се поворка сватова а на почетку поворке су окићене чезе са младенцима. Иза чезе са младенцима иду свирачи, најчешће трубачи. У новије врме поворку чине окићени аутомобили који се оглашавају сиренама.

позивар Човек ближњи из вамилију који иде сас буклију на кућу и позива људи на свадбу.

просидба Кад наводаџија изнавадисује и девојка пристане тг момак отоди сас родитељи, кума и старојка да просе девојку, тг се све договарају за мираз и за свадбу како ће да праје и све какво требе. Кад се договоре, пуца се како би сви знали да је у село нека девојка испрошена.

прстен На дан прошње момак даје девојци поред осталих дарова и веренички прстен којим се девојка обавезује на верност.

раћија  Пиће које се сипа у кондир и с њега се позивају гости за свадбу.

свадба – Кад се момак и девојка договоре да се узимају па се пријатељи састану и уговоре свадбу. Позивају се гости и од четвртак почне спремање, кладе се ватра и у казање готви једење, приноси пијење, пече се голем брав(негде и два) и у петак је код девојку девојачко вече а код момка момачко вече. У суботу се збирају код момка па отоде код девојку , кад ју откупе отоде да се венчају па тг у салу на ручак. Е, туј се једе и пије док не сване а у недељу од пладне се збирају и све изнова, ручање и бундуковање целу ноћ. У понеделник збира се послуга да једу и пију а младенци ји служе и такој се претера свадба.свадба Кад се момак и девојка договоре да се узимају па се пријатељи састану и уговоре свадбу. Позивају се гости и од четвртак почне спремање, кладе се ватра и у казање готви једење, приноси пијење, пече се голем брав(негде и два) и у петак је код девојку девојачко вече а код момка момачко вече. У суботу се збирају код момка па отоде код девојку , кад ју откупе отоде да се венчају па тг у салу на ручак. Е, туј се једе и пије док не сване а у недељу од пладне се збирају и све изнова, ручање и бундуковање целу ноћ. У понеделник збира се послуга да једу и пију а младенци ји служе и такој се претера свадба.

свекар Младожењин башта.

свекрва На момка мати. Она узима снајку као ћерку и снајка ју мора зове мамо.

сито Спрема свекрва, у њег тура ситне паре и бомбоне и кад млада дојде до вратњицу и прерипи жеравицу свекрва јој даде сито а она из њег врљи паре и бомбоне. Деца се јуре да збирају а она оној сито врљи на кров. Веле ако сито остане на кров и снајка ће остане у кућу.

снашка Девојче које се одава.

соборњак То је посебно умешен леба. Меси га неудата девојка на коју су живи родитељи. Меси се и код момка и код девојку. Симбол је слоге. Кити се сас рузмарин и грањке од родно дрво па се на њег набоду јабуке. Обичај је да се соборњак кити и сас паре које после певице поделе . Код девојку се соборњак ломи на девојачко вече и тој значи крај девојачкој вечери а код момка се чува док свадба траје.

старојко (стари сват) Он је главни на свадби. Веле: -На свадбу старојко а на крштење кум. Он је на свекрву најблизак – брат. На свадбу потписује књигу и сведок је да су се младенци добровољно узели и ступили у брак.

танџара  Тој је пушка с коју младожења гађа јабуку кад дојде по снашку.

 

 

 

таст и ташта-снашкини родитељи

таст На снашку башта.

ташта Мати на девојку. Она гледа зета као сина а он ју ока бабо.

 

ћилими Ткане покривке, рашире се по обе авлије, простиру се по вратњице, по плотови а све да се види колико су куће имућне и колико су породице вредне.

 

Фишек – се праји од паре па се кити на кукурузевину и такој се збирају паре за музиканти. Артија која се умота у фишек, тури се насред соборњак и у њега сватови турају паре.

цедило – Праји се од ткано платно и у њег се турају дарови за лажљу и дарује га млада. Платнено торбиче у које се тури дар за накоњче. Тој му се даје кад га снашка подиза.

Цукање – кад млада појде да се рукује са сви гости се рукује и цука их у руку а они јој турају паре у руку.

чезе – средство које се користило да се млади возе, упрегну се коњи а младенци седну и такој се провезу кроз село.

шамија – марама, на девојачко вече кад се заврши весеље, забраџује се девојка(млада), тад је изведу на дрвник, туј јој стурају венчић од главу и забраџују шамију, тој работе старојко и старојкиница.

Свадбени обичаји

ТИМСКИ РАД:

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

 

Ученици (20)  III/2, Ментор: Гордана Јаневска, професор разредне наставе

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s